PD Promina - Dan društva 2017.

Kad san jedne davne zgode spominja kako je tehnika tolko išla naprid da moreš lipo sad snimat svoje ovce u gaju i isti tren slat to u Ameriku sestri da gleda, ko je to moga nekad zamislit. Tako je u svemu.

 

Imaš u svitu vlakove šta iđu priko trista kilometara na sat, imaš aute na struju, imaš avijone i helikoptere da ti mozak stane. Jedino bi volijo vidit te vlakove kolko bi mogli proć uz Moseć pa onda nizbrdo do Splita. Siguro ne bi trista na sat. Jedan je moj pita za aute na struju da pune li ga oni sićon ili kako drugo. Vrhunac tehnike je kad ja štogod napišen i izađe to na našon internetu, odma me popodne zove prijatelj iz Njemačke i kaže kako je bilo lipo čitat. Njemu je još drago da more vidit na internetu i moj lik i djelo.

 

Vidili ste da neko vrime ne spominjen prognozu. Vrime je isto došlo u škvaru i već dugo je pravo lipo, ujtru malo ladnjikavo, bude magle i rose, a po danu divota. Meni je svedno je li to bablje ili cursko lito, važno je da ima sunca i da je zrak čist, pun mirisa šume šta se lagano počela oporavljat od litnje kataklizme. Naprosto je nemoguće ne spomenuti boje jeseni, boje i mirise. Meni je kuća uz rub kanjona Čikole. To je predivna situacija kad čitav život živiš tamo di si i rođen. Tu znaš svaki kamen, svaku biljku, znaš kako huči Čikola, znaš kako klikće galeb nad klisurama. S prostora vidim strane kanjona, poput čarobnih plahta raspuštene krošnje hrastića i vitkih čempresa sa tako nježnim bojama da čoviku zastane dah. Sada je tu i nova šetnica, stara mlinica preuređena u Muzej. Naši stari teško bi to poznali. Možda ih jedino ne bi zavarala staza kojom su nekada davno natovareni magarčići nosili žito u mlinicu.

 

U nedilju san bijo na jednom sasvim drugom mistu. Bijo san na Promini kod Planinarskog doma. Naše vridno Planinarsko društvo imalo je 79. rođendan, i kako to i priliči, proslavljen je kako dolikuje jednom vitalnom starcu. Bilo je dosta svita, bilo je i gosta iz desetak planinarskih društava, bilo je stari ljudi, bilo je dice, bilo je dama i gospode. Najvažnije, sve je prštalo od smija, veselja, igre dičice i laveža ponekog pasa. Gori se penjalo kako i kažu pravila, iz tri pravca, različita po težini. Poslin odmora kod Doma i toplog čaja, jedna grupa je ošla na sam vrh, Čavinovku. Bilo je među njima i dičice mlađe od pet godina šta su sve to uredno prohodala i svladala. Organiziran je i mali zip lajn za dicu i ponekog odraslog. Kruna fešte bijo je gra s kobasicon i panceton. Kako je lipo miriša dok je kuva, ma meni je voda išla i na falše zube. Doša je sve pozdravit i Gradonačelnik , bez kolarine, u sasvim kežuel izdanju. Bilo je tu i gemišta i pive, ali sve s mirom, a bilo je i pašta i baškotina. Ja moran sinjat jednu mladu ekipu iz Splita šta su došli prvi put na Prominu, tri doktura i jedan magistar znanosti sa familjan. Mladi ljudi, a imaju i dičicu, nisu mogli virovat kako je lipo. Onda san in ja reka neka budu glasnogovornici te lipote u Splitu. Najvažnije je da su in se dica isprve zaljubila u krajobraz, u panoramu otvorenu sve do Kornata. Dok su išli prema Domu, fino markiranom stazom, prolazili su dijelovima koji su stradali u velikon požaru. Tu se ne more ono ufino govorit o opožarenoj površini, to je jednostavno strava. Crna ogoljena debla, okljaštrene grane i zemlja iz koje tek stidljivo izbija poneka travka poslije velikih kiša. Ostali su ljudi iznenađeni razmjerima katastrofe i nad svima je visijo veliki upitnik: Kako to barem približno sanirati ? Kad su došli blizu Doma, tu je već bilo sve sačuvano i tu im je laknulo. Meni je bilo, ka staron čoviku i pravon Drnišancu, najdraže čut dicu kad su rekla: Tata, kad ćemo opet doći, ode nam je baš lipo ?! Pa kako čovik ne bi zaplaka od gušta!

 

Tekst: Đuro Perlić

Fotografija: Tom Samotnjak

22556003_700569496804397_2057682483_o
22556029_700569586804388_1040390258_o
22556245_700570676804279_1902373630_o
22556281_700569416804405_1522913088_o
22560979_700571403470873_595496040_o
22561021_700570500137630_68615520_o
22561249_700571060137574_1594273982_o
22561280_700571166804230_1782172196_o
22561336_700572856804061_2008355513_o
22561350_700572306804116_1289942520_o
22563625_700571286804218_524941251_o
22563846_700570023471011_1866456801_o
22563896_700568656804481_1939657488_o
22563901_700568770137803_186659033_o
22641597_700570933470920_885055308_o
22641624_700569783471035_528822107_o
22641699_700570306804316_105593458_o
22641815_700570826804264_2000246430_o
22642030_700568366804510_184781191_o
22642030_700568366804510_184781191_o1
22643115_700571540137526_455958231_o
22643146_700569286804418_1602984709_o
22643173_700568976804449_641104861_o
22662422_700572490137431_1712210543_o
22662635_700572013470812_1071200794_o
22664065_700572153470798_2027121681_o
22556003_700569496804397_2057682483_o
22556029_700569586804388_1040390258_o
22556245_700570676804279_1902373630_o
22556281_700569416804405_1522913088_o
22560979_700571403470873_595496040_o
22561021_700570500137630_68615520_o
22561249_700571060137574_1594273982_o
22561280_700571166804230_1782172196_o
22561336_700572856804061_2008355513_o
22561350_700572306804116_1289942520_o
22563625_700571286804218_524941251_o
22563846_700570023471011_1866456801_o
22563896_700568656804481_1939657488_o
22563901_700568770137803_186659033_o
22641597_700570933470920_885055308_o
22641624_700569783471035_528822107_o
22641699_700570306804316_105593458_o
22641815_700570826804264_2000246430_o
22642030_700568366804510_184781191_o
22642030_700568366804510_184781191_o1
22643115_700571540137526_455958231_o
22643146_700569286804418_1602984709_o
22643173_700568976804449_641104861_o
22662422_700572490137431_1712210543_o
22662635_700572013470812_1071200794_o
22664065_700572153470798_2027121681_o

Vezani članci