Bura već "dere" danima, ići ili ne, norvežani (prognoza) kažu da će u subotu bit manja. I stvarno pogodiše...vrime idealno, sunčano, malo vitra na vrhu.
Zašto baš Svilaja? Trevim u Splitu prijateljicu Teu (članicu PD Svilaja, Sinj) i naravo neizbježno pitanje "Ide li se di ovaj vikend u planinu?" i bla bla bla..."Šaljem ti program pa vidite!" Naime PD Svilaja organizira tradicionali zimski uspon na vrh Svilaje (Bat 1508m), za sve izletnike pripremaju topli napitak,šampanjac na vrhu, te zajednički ručak nakon povratka u njihovom domu Orlove stine (na 1065n/v).
I uputišmo se Anđa, Ivana, Miro, Marina, Dine, Vlatka, Nada, Joso i ja. Po dolasku u pl. dom, gdje je i okupljanje planinara, javljamo se domaćinima, časte nas kavom, čajem (domaću rakijicu smo imali i sami :)), marendajemo. I mi spremni za polazak :)
U međuvremenu se skupilo dosta planinara te krećemo na uspon. Od doma staza vodi makadamskom cestom, nedugo skrećemo lijevo na uspon preko Badnjeva. Staza vodi kroz vrtače gori-doli sve do izlaska na otvoreni dio. Golet, bez ikakvog raslinja.
Da ne zaboravim na stazi je malo sniga, dovoljno da dočara zimski ugođaj a i lipo škripi pod nogama. Dolazimo do križanja planinarskih puteva na kojem se ova staza stapa s onom koja dolazi po „Šumskom putu“ (kojom smo se vratili) i iznenađenje, domaćin uspona je dovezao vrući čaj i kuhano vino, eto prilike za malo dužu pauzu.
Na stazi srećemo poznate planinare, a i trkače koji su redoviti na Promina Trail-u. :) U nastavku slijedi malo blaži, pa oštriji uspon sve do vrha. I eto nas na vrhu! Šampanjac smo propustili zbog čaja i kuhanog vina, ali nije nam ža.
S vrha puca pogled na Peručko jezero, Dinaru, u daljini na Čvrsnicu, Vran, Biokovo, Mosor, Velebit i našu Prominu. Nakon završenog fotosešna (foto-session) spuštamo se malo ispod vrha u osunčanu zaklonicu za nadopuniti potrošene kalorije.
I tako bi mi dugo, ali triba nazad. Dolazimo do križanja staza i idemo lijevo, u početku nešto položeniji dio, a dalje se oštrije spušta do makadamske ceste. Cestom još nekih 40-ak min do doma. U sjeni smo od brda, malo je friškije pa smo ubrzali.
U domu je živo, čeka nas odličan grah. Nakon ručka za naš stol i stiže veliki pijat kolača!
Malo se još družimo, zahvaljujemo se domaćinima na organizaciji i svim delicijama kojima su nas počastili. U autu, a i kasnije na kavi u Drnišu sređujemo dojmove.
Zaključak je svega taman za lipi izlet u planini!
Elza
