Od pustih razmišljanja, ovaj će amo, onaj će tamo, pade ovakav dogovor:
→ ekipa A, samoprozvani ekstremi idu na Čvrsnicu, dizanje u 6, kreće se u 6:30;
→ ekipa B ide na Vran, dizanje u 6:30, kreće se u 7 i
→ ekipa C radi krug oko jezera, dizanje u 11, a kreće se kad im se prohtije, vodič je Zele :) Ekstremi su otišli, a ostatak ekipe se sprema, pije kavicu, a pada i još jedna promjena plana: svi idemo na Vran, a naš Dinko će ostati grijat' nam kuću i spremiti ručak. Kako smo mi pravi dalmatinci i spremamo se lipo na tenane, skužimo da je već 8 sati, brzooo svi u kombi!!! Vozimo se par kilometara od doma do početka steze, jedni su usput skoknuli kupiti med i brzo smo opet svi skupa na startu. Tek šta smo prišli 500tinjak metara Zele se ipak odlučuje na varijantu C i vraća se put doma. Usput obilazi starinu i zaključuje da bi to bila idealna lokacija za podružnicu PD Promina. Nisu potrebni neki veliki zahvati, samo pritresti krov :)
Lipo vrime nas je poslužilo pa smo vrlo brzo počeli skidati višak odjeće kako je nagib rastao. Sva srića pa je naš Božo bio na čelu kolone pa je odredio tempo da se jadni ne pogušimo i da uživamo u pogledu i prekrasnoj prirodi. Na odprilike pola puta snijeg je postajao sve dublji, oblače se gamaši i odlučno nastavljamo dalje. Nakon 4 sata hodanja, kad nas je ošinuo hladan vjetar, našli smo se na vrhu. Slikanje i poziranje pored oznake nadmorske visine (2074m) obavljamo u rekordnom vremenu i brzo krećemo nizbrdo. Odlučujemo se da malo ubrzamo povratak pa skraćujemo put ne sluteći da ćemo morati krčiti šumu :) :)
Kuda god pogledaš oko sebe samo borova šuma, tu i tamo kratak pogled na krov Hajdučkih vrleti koji nam je bio orjentir. Malo izgrebani i raščupani stižemo u topli dom gdje nas je dočekao naš Dinko sa spremljnom juhicom za okrepu. Ekipu B činili su: Božo, Elza, Nada, Darija, Marina, Pili, Viktor, Ivo, Jozo, Taja, Roko, Iva, Stojanović, ja i na kratko Zele :)
Ivana Samodol
