Ovog puta sve je krenilo s sastankom koji je bio u utorak, dogovor oko smještaja, potrebne opreme, planiranih ruta za uspon pa sve do kupnje hrane za vikend koji je pred nama. Od Dinkovih prijedloga da se kupi mesni obručak i to onaj veliki, hrenovake, jaja i kobasice pa sve do prijedloga da bude hrana iz ruksaka ... nizali su se bizer za biserom :) :)
Plan izleta napravljen, smještaj rezerviran ... samo još triba spremit torbu i nacrtat se u petak popodne na kolodvoru u Drnišu. Fala Bogu, nije bilo teško.
Dođe i taj petak, napokon, euforija prije polaska. Zborno mjesto: kolodvor u Drnišu, nas 19, a putem ćemo skupit još troje jakih. Može samo slika prije polaska dobacio sam, uz prigodne natpise koje ćemo kasnije zalipiti na kombi, da se zna okleN smo i 'ko smo :)
Upadamo u dva kombija i dva "mala" auta i možemo krenit. ... "Zele aj ti prvi i daj gasa da nas ne čekaju ostali na Matića mostu, jer triba skupit Krešu petropoljskog ekstrema" (u daljnjem tekstu ćete se i sami u isto uvjerit) :) :) Krešo ... GO! GO! GO! ... već nas čekaju na mostu. Pilamo dalje prema Muću, Sinju, Trilju, tu nam se priključuju Jozo i Stoja. U punom smo sastavu, možemo prema granici! Vadite osobne ili putovnice ili pak osobnu i novu vozačku ko Dine pa nek se nađe, nema veze šta u kombiju ima 7 osoba, a 8 isprava :) :) :)
Tu je i Roko u jednom od auta, a šverc komerc maloljetnih osoba je kažnjivo djelo :) ... srića preziva se ko i Dinko, pa mu je pod sina proša :) :) :) Evo nas k tebi majko Bosno. haha
Sljedeće stajanje je u trgovačkom centru Prodex u Tomislavgradu. Opremanje spize za naredni vidend. Mislim da su se i prodavačice pomalo zatekle kad su vidile nas 22 kako upadamo u trgovinu. Ovaj grabi ono, ovaj ono. Ja i Ivana neznamo šta nam triba. :/ Valjda imamo sve, al ajmo i mi nešto bezveze kupit da nismo džabe ulazili ... samo ćemo postat još sumnjiviji zaštitaru kojem itako nije ništa jasno, a glava mu leti ko teniska loptica, livo desno pa opet livo :) I tako mi nabacali u košaru šta nam triba i netriba, samo nek se nađe i idemo prema blagajni ne misleći da nam neće kune uzet. Kaže mlada šinjorina na kasi, mi smo Vam u Bosni, nije Vam ovo Hrvatska. Dobro gospođo. Šta ćemo sad? Srića u njih za sve ima rješenja ... svega 3m dalje, iza kase je mjenjačnica. Obedili smo mi tako tu čudnu kupovinu, sad još samo triba čekat Dariju i ekipu koji opremaju velika kolica, a dotad ćemo popit kavu/vopi.
Kava ispijena, piva popijena, i spiza opremljena, možemo ići dalje prema Blidinjskom jezeru di nam se nalazi dom. Nakon svega pola sata dolazimo do doma, tu nas čeka Ante, predsjednik PD "Orlova stina" iz Tomislavgrada ... izvana djeluje ko privatna kuća, fasada, iza garaža, a unutra lipo uređen dom, pogled prema zaleđenom jezeru i oblacima obavijena Čvrsnica koja čuva leđa jezeru. Nakon šta smo rasteretili aute i iznili puste torbe i sve svoje sprtve, smistili se u sobe, neki popunili police u ormaru, vrime je bilo za nešto prigrist. Pancete i pečenice s jajima, hrenovaka, ekstremove kobasice i feta sira. Rukomet se prati, i laganini pijucka.Već je 22h i vrime je ić leć, a mi mira nemamo i idemo do Hajdučkih Vrleti na pićence i wifi :) Ko će ujutro na Čvrsnicu, ko na Vran planinu, a ko đir oko jezera? Podilili smo se na grupu A, B, C :) Već je 2 ujutro, a u 6 se triba dizat i 10h hodat i najrađe bi u grupu C s Zelom ... a opet mi neki vrag neda mira! 5ipo je. Pajo je nabio čeonu lampu na glavu i vrti glavom livo, desno pa opet livo (nešto slično ko i zaštitar iz Prodex-a), sprema se za uspon na Čvrsnicu i svojim svitlom budi cilu sobu. Ajme meni ko će se dizat jadNA ti sam! :)
Ustaje ekstrem iz Petrova polja, ustaje Josip, ustaje Anći, Tomi i Be(o)re se isto čuju, a Pajo je odavno već na nogama. A šta ću ja??? Nema me nigdi ako ostanem ležat, a baš mi je lipo toplo :) ... 06:00 → ležim, 06:03 → još ležim, 06:07 → stvarno je krajnje vrime za dizanje jer u 06:30 triba krenit prema Borićevcu podno Čvrsnice. Odredio sam, IDEM i GOTOVO pa šta bude i kako bude. Dokle' ide Ante ide, a kad zagusti Ante će ostat čekat ekstreme. Pomalo se diže i ekipa iz grupe B, a grupa C s predvodnikom Zelom će tek u 11h pa onda nalagano :) :) Ekipa u sastavu ekstrema (Krešo, Antonela, Pajo i Josip) + Bere zvani Bore, Tomi i moja malenkost upadamo u kombi i idemo do Borićevca udaljen svega par kilometara od našeg doma. Prtimo torbe, cepine, dereze, krplje, konope i krećemo uzbrdo i to odma naglo ... a jesam li s ekipom ekstrema ili nisam :)
Po dobrom starom običaju Pajo nebi bio Pajo da ide u korak s ostatkom ekipe, naglo ubrza (al se i on već uspuva, nemože ko prije ha ha ha) i nestaje u klekovini planine Čvrsnice. Uzbrdo, nizbrdo, pa opet uzbrdo i tako svega 6 sati uspona da bi došli 150m ispod samog vrha (Pločno 2228 mnv). Već spomenuti ekstrem iz teksta Krešo i Pajo već su na vrhu, a sipar zaleđen. Samo malo nepažnje, krivi korak, maaa bolje nit ne pomišljat'.
Dvojici ekstrema svaka čast, a ekipa u sastavu Antonela , Bere, Tomi, Josip i ja ostajemo malo ispod vrha čekajući njih dva kako bi se skupa mogli zaputiti nazad. Samo šta smo marendali i ugrijali se Berinom rakijcom, nakon svega 10ak minuta povika neko s vrha: "Ahoooooooj". Iza gustih oblaka proviriše Krešo i Pajo. Bože fala ti pomislio sam, još samo da se spuste do nas po tom ledu i super, niko sritniji od nas. I eto ih, dolaze do nas, Pajo se uspuva :) , a Krešo poblidio, nema ni kapi krvi u njemu. Bilo da se uspuva ili poblidio, još jednom momci svaka čast, skidam kapu. Sad Vas i službeno ljudi mogu ekstremima nazivati, zaslužno, ali nemojte se vodit time. Samo je jedan Stipe Božić :)
Nakon kratke stanke, spuštamo se prema kombiju za što nam triba oko 4 sata. Već smo svi iscrpljeni, neće noge da nose, upadam pola metra u snig, a Antonela ... samo mi se ti smiji mislim se :) ha ha Davno je bilo 7:20 kad smo pošli, a sad je 17:35 kad stižemo do kombija. Aleluja. Ekipa koja je osvojila Vran je već odavno u domu, a više o samom usponu pročitajte OVDJE!!!!! :)
Stižemo u dom, čeka nas topla juhica i lešo meso, stoga hvala Dinku koji je kužinavao. Nakon spize, nema odmora ... ide se na "koncert" (ako se tako može nazvat) Iva Jurića. ''Ma dobar je Ivo, on Vam je ko Ivan Zak, otrov za žene rekoše konobari'' ha ha ha ... štaš govorit :) Zbog gužve i potražnje za mistom više, nas 12 nisu pustili unutra pa smo otišli malo dalje u konkurencije na rakijcu :) Kako smo domaći svit govori to da nas je gazda pačastio turom već nakon jednog pića, je da mu je tribalo lajkat nešto na fejsu, a bar nam to nije nikad bia problem :)
00:00 je i tribalo bi ić ligat. Ujutro ustajanje oko 10h, spremanje stvari, čišćenje doma i idemo prema Hajdučkim Vrletima na ručak, a prije toga na grob Dive Grabovčeve. Spiza je za preporučit svima! Nakon spize vrime je za krenit kući, al ovog puta minjamo rutu ... idemo priko PoŠušja di ćemo popit kavu. Sljedeća postaja je Trilj, pa Sinj i posljednja Drniš. Sve u svemu vikend za pamćenje. Zdravi i veseli bili ;)
Ante Gverić
