Kaže meni Ana: Biokovo na repertoaru, stara ekipa u igri. Jesi za? 

Naravno!!! 

Skupila se ekipica na autobusnom kolodvoru i zaputila se put Biokova (Pl. kuća Bukovac). Usput smo pokupili naše Vrličanke i Jozu te je avantura mogla krenuti. Ali naravno ništa prije kave :)

Na samom početku, šetnja sa laganim usponom nas je dovela do kapelice sv. Nikole od kuda smo već imali pogled na more i na vojni objekt KUK-0 smješten u samom Biokovu. Red šume, red sipara, pa opet red šume i eto nas kod planinarske kuće Bukovac (1030 m). Mala, simpatična, topla kućica mamila nas je na odmor i zasluženu marendu. Ipak odlučujemo otići još i na vidikovac prije marende jer to je samo 15ak minuta hodanja od pl. kuće (kako nam je rekao jedan maneken)  :)

Prošlo je prvih 15 min, drugih 15 min. Ništa!  Manekenu bi bilo bolje da ne bude u domu dok se vratimo :D

Pogled koji nam se pružao na Makarsku, more, otoke (i helikopter koji je kružio nedaleko od nas) i već smo zaboravili 40 minuta uspona do vidikovca. Mali odmor, brzinska marenda i već krećemo nazad.  Kako to obično i biva, umorni ali zadovoljni vraćamo se u Drniš, posjećujemo INU i rastajemo se na mjestu na kojem je sve i počelo. I za kraju najvažnije lekcije koje smo naučili:

1.       Ne viruj planinaru manekenu

2.       Ne maši helikopteru koji traži nestalog planinara

3.       Uvježbaj kako otvoriti rezervoar za gorivo

:)  :)  :) tekst: Ivana Samodol

foto: Ante Gverić 

FaLang translation system by Faboba
free social media buttons