Po starom dobrom običaju u Božićno vrime odlazimo na Velebit.
Zamisao naše Darije i Anite su bile Struge, ali kako smo načuli da je skloniše puno stjenica, a svakako organizator izleta zadržava pravo promjene izleta (ha ha ha ha) pa smo odlučili ići na Veliku Paklenicu. Svi oduševljeni, ekipa od šetnjice zadovoljna odabirom rute, a naši penjači još jače su trljali ruke :)
Nedilja. Buđenje u 6h, sastajemo se u 7h na kolodvoru nas 12 i krećemo prema autoputu di kupimo našeg vridnog Jozu i pičimo prema Starigradu. A di drugo nego na kavu prije ikakvog uspona :)
Već na putu prema Starigradu magla nas prati cilim putem i kreću kombinacije ŠTO AKO JE I TAMO BUDE?!?
K'o šta je Tome Prpa i predvidia tako i bi ... Paklenica je u magli. Problem više po penječkoj ekipi jer šta će ako su im stine mokre, a ni meni, ni Paji se ne ide do Borisovog doma i vidikovca di smo već bili nebroj puta (al se možemo prilagodit većini).
Bilo je tu raznih špekulacija šta ćemo sad ... Bojinac, Tulove grede, svašta nešto, ali smo se ipak usuglasili da ekipa od šetnje u sastavu: Darija, Taja, Anita, Josipa, Marina, Jozo, Pajo, Dinko i ja idemo na Paklenicu, a Tomi, Krešo, Tome Prpa i Josip će na Tulove grede na penjanje. Kava ispijena, marenda kupljena, svi sritni i zadovoljni (Pajo i ja brontulamo u sebi al ajd ... lako za nas) sidamo u kombi & auto i idemo svak svojim putem.
Nakon šta smo kupili karte za NP Paklenicu krećemo svi skupa pješačkom stazom prema odredištu sve do skretanja za Anića kuk. Tu je bilo dovoljno samo da jedan od nas dva (Paje i mene) prvi kaže: "oćemo mi na Anića kuk?" i to je bilo to. Idemo nas dva na Anića kuk pa se nalazimo svi skupa u Borisovom domu i onda lagano prema autu. Staza podno Anića kuka odlična, a uspon nimalo lagan. Red sipara, red pravog kamenjara i eto nas na Anića kuku. Pogled kao izmišljen, oblaci ispod nas, kanjon Velike Paklenice prekriven maglom, a okolne planine jedva ističu svoje vrhove. Tu smo odmorili, sunčali se, slikali, marendali, popili kavicu i lagano nizbrdo. Plan je bio Anića kuk, Jurline, Velika Močila, Borisov dom ali smo se malo ulinili i odlučili s Jurlina direktno serpentinama nazad prema autu. Eto i ekipe koja je išla do Borisovog doma i vidikovca. A di su nam penjači? :) :)
U Obrovcu! Nije nam s ruke Obrovac pa se nalazimo svi skupa u Drnišu razminjujući dojmove i kad podvučem crtu: USPJEŠAN IZLET na kojeg je krenila jedna ekipa, u Starigradu podiljena na tri ipak je odradila odličan izlet, svak na svoj način, a svi su zadovoljni šta je i najbitnije, a i rezervar na kombiju sam iz petog puta uspio otvorit :) :) :)
Ante Gverić
(foto: A.Gverić & D.Kulušić)
