Vikend 09/10.04.16, plan i program poznat, smještaj kako u privatnoj režiji tako i u režiji organizatora, a interesantnije kome drugome nego nama šatorašima. Ajte Vi marendaši, Iva najmlađa tamo, vrime Vam je nikakvo i ove i one ... padale su pljuske od dijela ekipe Mikado Vegeta popularniji kao eXtremi (neću sve odavat, pa Vi sami prosudite o kome se radi) ... srića pa se nismo dali pokolebat, jer bilo bi nam ža' šta nismo išli. Vrime baš i ne obećaje, a mi idemo pa kud puklo da puklo jer "kad ćemo opet na Vis?" Sad ili nikad. IDEMO i GOTOVO!
U subotu ujutro triba doći na trajekt u 11h. Polazak iz Drniša u 8h, kava u ST i iĐemo priko bare. Običan laik nije mogao proći trajektnom lukom, a da se nije upitao šta se ovo događa? Opet su otvorili granice izbjeglicama ili??? (Od strane organizatora saznajem da se radi o +700 planinara). Na sve strane planinara, ruksaka, torbi, karimata, vrića za spavanje, štapova i inih stvari.Još samo da je uvatit misto di ćemo sidit? Paluba, kod kafića, snack bar-a, kod kapetana u njegovoj rezidenciji ili ipak nešto treće? Ipak ćemo u zagušljivi dio kod kafića. Stari Pere Hektorović se oglašava šta je bio znak da krećemo put Visa. A meni sve lipo i sve bi uslika, a pogotovo Split i rivu onako gledanu s malo drugčije perspektive pa letam po palubi čas na jednu čas na drugu stranu.
A kakvi bi mi to bili marendaši da odma ne otvorimo tećice, zdilice, konzerve, papire i kesice, a i pogaća i Ćupavci će odma platit. Nakon Bračkog kanala više nije zajebancija, lagano i ljulja i valja. Manje letanja Ante da nebi na nos poletia. Šta je ovo pitam se, morska bolest ili ... ma nije tješim se! Iako mi nije prvi put, glupast neki osjećaj moram priznat! Nakon svega 2h vožnje najednom se ukaza komad kopna, bio je to Vis, još malo i tu smo.Već vidim šta je ... lipo, smišno malo misto, a kišica samo šta nije. Koji peh, a i extremima se brk zasigurno sad smije. Iskrcavanje ništa drugačije od ukrcavanja, teški šušur ... samo Vi polako, ja ostajem na palubi zabilježit iz ptičje perspektive kako gomile planinara hrle prema Viškoj rivi i trg-u na kojem je info pult, kamioni za prijevoz planinarske opreme i drugih stvari, a ujedno i polazišna točka prema planinarskoj kućici Sv.Andrije te dalje prema mjestu Podšpilja tj. našem odredištu za ovu subotu.
Za doček može malo limene glazbe. Ljudi evala Vam, bili ste GE-NI-JALNI. Kratke upute od strane organizatora i idemo u obilazak muzeja. Kišica pada, a di je oti muzej? Eno neki Rumunja, da je bilo njih pitat? Biži nemoj, ka da oni znaju po Visu, a pogotovo di je muzej. Eto ti se Ćićka, vridnog kolege iz PU Dinaridi, a on Vam zna sve po Visu, više od Rumunja, čak i bolje nego po svom rodnom Sinju. Predlaže kavicu. Evala ti Ćićko! Vodi Ćićko ... vodi, jedan, drugi, treći, peti, sedmi kafić i eto nas u caffe bar Bejbi. Nakon kavice idemo do trga di nas organizatori dijele u dvije grupe, a mi ćemo onom prvom u 15:30 sati. Nije da sam neki pobornik masovnih izleta, ali lipo je bilo svaki put okrenuti se i ne viditi kraja koloni.Serpentinama oštro uzbrdo i to uz dobar korak gđice. vodičke nije nas omeo da nakon +- sat vrimena ne dođemo do pl.kućice Sv. Andrija, Hum. Kratka pauza uz lipe vidike i idemo dalje prema Podšpillji. Veći dio puta je makadamski put kojeg olako svladajemo i stižemo do Podšilje di je niklo pravo šatorsko naselje. Nema druge nego brzo uhvatit poziciju i ići slagati šator. Nije bilo lako jer di god nam se svidila slobodna pozicija podloga je bila kamena što nam je otežavalo u učvršćivanju šatora. Dio ekipe našeg društva noćiti će u unajmljenom, a već zauzetom aparmanu od strane kolega planinara iz BIH :) :) Neko je popizdio, a neko im je pokazao zube ... sve je dobro dok mama ne popizdi. Mama evala ti! ... stat ću tu, nesmiN Vam sve otkrit, nije fora sve kazat. Smistili smo se napokon svi, naš šator stoji ko babin zub, al nema veze. Ima sam osjećaj da ako neka ćudna źivotinja malo brže prođe kraj šatora da će ga okrenit na stranu :)
700 ljudi na jednom mistu i zabava može početi!!! Srdele, gutaš, svašta nešto je bilo za jelo, a i za piti. Kako je večer odmicala decibeli su skupa s promilima vidno rasli. Nizali su se tu raznorazni domaći hitovi, a onda je neko u pola frke upalio Milu Kitića da udara u glavu ko šampanjac :) :) veselica prava, nema šta. Sve u svemu dobra večer i dobra zabava! U moru izlaganja društava i dodjela zahvalnica planinarskim društvima i mi smo svoju dobili, a ko će drugi takvo priznanje pokupit nego naša Darija (čitaj tajnica). Druženja i smijeha zasigurno nije manjkalo. Vrime je ići leći, nebo je puno zvijeda i nebi tribala kiša, samo šta smo se ušuškali poče kiša.
Grmi. Siva. Tuča. Krupa. Šator je pustio vodu i samo još molimo Boga da nas munja ne pukne. Svi su budni, ulaze, izlaze iz šatora, galame, stvaraju nam sjene na šatoru i više nimalo nije ugodno ... 3:32h dobijam poziv preseliti se u privatnu kuću. Nije se tribalo puno mislit, ubrzo se pakiramo i idemo ća iz te Gunje. A di je Pajo??? sitili se mi tek kad smo svoju guzicu na sigurno smistili :) :)
Ekipa u sastavu Nada, Josipa, Elza i Božo, Jozo u kamioniću, a mama Marina, Iva, Darija i Taja ustupaju nam mjesto u svojoj sobi. I kod njih je tarapana. Je da je suva soba, krov nad glavom i da nema vode pod kušinom, al imaju Pit Bulla, sve plisnjavo, mlada gazdarica nezna di joj je glava, a di rep, čarape se u hodniku suše, nema ključa, pijani lik i docimer u boksama, drugi docimer lud, bahat, breštima i razbija vrata, ići k Ćićku u šator ili ne pitanja je bilo mnogo?!? Božu teško da bi i top probudio tako da je tilo moglo je Darinku jejejeje. A nijenijenijenije! :)
7 sati je, KAO SPAVALI SMO, a imam filling da nisam oka sklopia. Spremanje stvari i idemo put centra događanja odkud se preko vrha Hum ide prema Komiži. Mi još moramo šator izbrisat maramicama kako Pajo kaže :) i spakirati ga i možemo dalje. Stvari, pogotovo one mokre ubacit u kamion i idemo prema Komiži. Jedni stazom, jedni cestom ... i jedno i drugo lipo nema šta. Uvala Stiniva, vidim, a nije blizu puta, ehh koja šteta. Nakon 7ipo km pokaza se lipa prostrana uvala s prečistim morem i grad Komiža. Prava divota. Još malo i tu smo. Kava, neko na sv.misu, druženje, ručak, pokušaj kupanja, fotografiranje i idemo prema Visu. Tamo nas čekaju stvari i trajekt za ST. Na putu za nazad malo smo pametniji pa smo na palubi u zaklonici (jer nismo znali ko je kapetan, a bio je ko drugi nego naš čovik). Nimalo ugodna vožnja.
Sve mi se vrti u glavi. Valovi, luljanje i valjanje, kratka meza na brodu i onda najbolje zaspat sat vrimena. Tako i bi. Darinka suznih očiju po trajektu, od alergije ili pomisli na one bokse neznam? :) :) :)
U 19h smo u Splitu, a onda nastaje krkljanac s iskrcavanjem. More auta i ljudi, a svi bi gle čuda tili prvi izić. Sve u svemu izlet vrh vrhova na vrhu vrhova (587m/nv Hum). Velika oragnizacija i odgovornost društva HPD HUM na Visu i zato im hvala. Bit ćemo i mi jedne godine domaćini ovakvog događaja! ;)
Za kraj da nebi zaboravio, imam nešto frendu Kreši ...hahahaha
Gverić Ante
