Kad će više ta nedilja....ucrvala sam se više ova dva tjedna...svrbe me tabani (ne Božemiprosti od gljivica već od nestrpljenja), ne mogu virovati kojom brzinom sam se navikla i navukla na „pentranje“...
i to samo u misec dana kolko je prošlo u dan od prvog izleta...
Fala prekaljenom planinaru Beri šta mi je donekle pojasnio vezu između lučenja endorfina i pentranja šta uz planinu šta u jamu, sad mi je jasnije zašto smo euforični i zašto se DEREMO KAD PRIČAMO JOŠ DVA
DANA NAKON ŠTA SAĐEMO SA BRDA! :)
A e, šta ste mislili, pa padaju tu i nazivi na latinskom a ne rič kao šta je endorfin :)
Ovaj je izlet na rasporedu bila naša lipa Promina i penjanje na stinu, tj.primjer alpinističkog penjanja, e ovo potonje me mučilo već par dana uoči.... Ajme meni jadnatisam, kako ću ja to? Pa ja ne volim visinu, tj.
zamanta me od nje.... A šta da padnem? Ako padnem i priživim, umriću od srama... :wink:
Uffff....a kako će mi tek pozadina izgledati iz žablje perspektive...? I tako su me morile sve redom važne i osnovane nedoumice :biggrin:
Nikad nas manje nije bilo šta to nediljne jutro, nekako su svi imali „opravdan“ izgovor... :wink:
Nego da skratim priču i prisičem put odma do stine, tamo je ionako bila žiža zbivanja. Nakon šta nas je naš precjednik Tomi „the Spiderman“ uputio u tehniku penjanja, dođe red i na nas školarce, Ivano, Roko,
momakizVrlikekojemujošnisamzapamtilaime, Mirjana, Ante, Josipa, izredali su bez problema i iz prve, bilo je malo: „op...op“ ali i „bravooooooo“ na kraju. Kad je doša na mene, točno u trenutku kad sam vatala
zalet za uzbrdo pojavi se 20-ak „Dinarida“ i lipo svi bulje u mene, čekajući „dobar primjer prakse“, koji sam im ja priuštila - malo morgen :tongue:
Nije da se nisam popela, ali nije ni da sam se popela, tj. ne znam kako se računa kad se popneš do pola stine.... :shocked:
Ma brate zbunilo me šta me svi gledaju, jedni viču aj tamo-, jedni -aj vamo-, -tamo se moš uvatit-, pa sam se vratila nazad...bar sam to napravila kako spada. Popravila sam dojam jedino spuštanjem niz stijenu
koje sam odradila isama i iz prve. Ne volim vam ja baš kad ne odradim nešto do kraja, platiće meni ta il' neka druga stina glavom kad-tad.....
Al'nema veze i ako ne plati, jer lipota planinarenja je upravo u tome šta je za svakoga, godine, visina i težina nisu važni, broje se samo metri nadmorske visine.
Uostalom, uvik se može osnovati i „penzionersko-izletnička“ sekcija, a Josipa? :wink:
Ivona Malenica
FOTO: Ante Gverić i Tome Prpa
